Avantura jednog Bosanca u Beču

Jednog dana na brdovitom balkanu ,tačnije u Bosni, riješi jedan mladić da svoju sreću potraži izvan njegove Bosne. Dosadilo mu da se prepire sa našim narodom,jer odkako su sagradili puteve ovim selima i spojili ih sa obližnjim gradovima, sva stoka sa tih sela se spustila u gradove i otvorila kojekakve firme i sebe imenovala za šefa. To nema dva zuba u glavi a isto toliko i razreda od škole.Napravili fjesbuk i onaj viber nalog,kupili touch screen i misle da su IN.Uglavnom dosadilo mu da radi za tu brdsko planinsku stručnu spremu i riješi da proba negdje dalje preko Save.




“Neće mene neka papčina zezat koja zaprežna kola kači na novog BMW i guta samoglasnike kada priča”

Izbor mu je pao na Austriju ili Njemačku, jer kako kaže imam tamo neke rodbine zovu me stalno ,sigurno će mi pomoći i na kraju se ipak odluči za Beč.

avantura-jednog-bosanca-u-becu

 

Spakovao je torbu,pasoš,priglavke,duge gaće i ponio par pašteta i kobasice da mu se nađe u putu, ipak dugo se putuje(s obzirom da mu je najduže putovanje bilo posjeta kuće Vuka Karadžića u trećem osnovne).

Već na granici sa Hrvatskom (EU) nastadoše prvi problemi, krenuše da ga peglaju,gdje ide,zašto ide,kod koga ide,koliko ostaje i tako to, standardna pitanja za one koji prvi put prelaze granicu. Kao i svi ostali igra kartu na rodjaka u Klagenfurtu i da ostaje par dana (standardna šuplja priča koju više ni carinici ne puše , ali moraju). Nakon što su prešli granicu uvali mu kondukter jednu šteku cigara da prenese,on sav srećan prihvati naravno jer pun je ambicija i srećan je što odlazi.

Nakon 10 -12 sati putovanja autobusom stiže u Beč,onako polu drogiran (umoran) totalno ono sjeban od puta izlazi iz autbousa , baci koji pogled lijevo desno čisto da razmotri okolinu. Uzima telefon od vozača i krenu da zove redom: Rođak prvi,drugi,treći,stric,ujak,amidža,daidža ma ono čitava uža,šira i svadbe/sahrane familija. Međutim kako to biva, nije uspio da nađe prenoćište, neki čim su čuli da je on na telefonu počeli su da odgovaraju na njemačkom, drugi su mu rekli da je trebo da se javi kad je polazio ,neki su mu rekli da su na odmoru, a neki da su odselili u Klagenfurt (standardna šuplja). Konačno neki prijatelj iz osnovne mu je rekao da može tek sutra da ga primi jer večeras nije kući , pa da mu se javi sutra i da će doći po njega. Znao je da mora ili da potraži hotel ili da dan dočeka na klupi. Kako je od stranih jezika znao samo ono “Ja Natürlich” i “Scheiße” nije mu bilo druge nego da se dohvati klupe.



Sutradan ustaje sa prvim suncem još umorniji i nikakav ,jer onaj ko je spavao napolju još pogotovo na klupi zna kakav je osjećaj, a ko nije neka dođe u Beč kod familije…Uzima telefon od jednog od vozača na stanici okreće tog jarana i ovaj dolazi kao što je i obećao.

Drugar ga smjesti kod sebe par dana s obećanjem da će mu pomoći da nađe kakva posla i tako to.

“Ako misliš nešto malo bolje radit moraš Njemački znat makar ono osnovno.”

U protivnom izbor je jednostavan ili čistiš “nagov” ili se hvataš građevine ili kako to gastarbajteri zovu “bauštela”.

“Ma nema problema daj šta bilo samo nek se radi”.

Poslije par kratkih poziva sredi mu ovaj da radi tri dana na jednoj baušteli, satnica 12 evra ,plaća se na kraju dana .Ovaj rado prihvati, jer kad je sračunao koliko može za ta tri dana zaradit ,znao je da toliko ne bi mogao ni za dva mjeseca u Bosni. Kada je stigao tamo,radio je sve i svašta,samo što im još nije poslužio umjesto mješalice, 10 punih sati rada. Šef mu je bio kažu neki cigan iz Požarevca ili Negotina (isto je to),koji je tu ujedno i rođen, a priča njemački malo bolje od njega.

“E ne mogu ti sada zahlen, nisu ni nama još legle pare od poslodavca ali biće to za drei Tage sigurno, ne brini.”

Nakon tri dana obračuna kičme i betonskih blokova ,onako u skoro psećem položaju sa poslednjim atomom snage podiže glavu i nekako podiže se na dvije noge (misleći u sebi: jesam se slomio al bar sam pošteno i zaradio ).Prilazi šefu i upita za ga pare:

“E majstore, posao je gotov jel možemo da se obračunamo?”

“E momak tu si, slušaj da ti kažem,ich zahle morgen okej?, nemaš brige sad banke ne rade znaš,zovem te ja morgen, da ti Geld geben. Ja i dein Freund smo stara raja, opušteno”

I ovaj mu naravno povjerova, jer misli u sebi ipak je ovo zapad ovo je država gdje niko nikome ne ostaje dužan.Prođe 5 dana a od para ni traga ni glasa tako isto ni od šefa,broj je nedostupan a od nekih “radnih kolega” je čuo da se odselio u Klagenfurt.

Onako dovoljno utučen ,bez para, odluči da pokuša bar još jednom misleći u sebi da za sve postoji prvi put i  da se ovakve stvari dešavaju.Sredi mu drugar još jedan posao, ali ovoga puta kod neke žene iz Obrenovca koja drži Reinigung Firmu (firma čišćenja) u Beču. Satnica je 8 eura jer ipak je ovo čišćenje ,fizički lakši posao i netoliko naporan (ma kako da ne).Uvali mu ona mop,par krpa i poneko sredstvo za čišćenje u ruke,dade mu nekoliko adresa i reče:



“Obiđi ova mjesta danas to su ti dva biroa i dvije zgrade da izribaš”

Uze one stvari i krenu redom, prva na redu je bila advokatska kancelarija neke babuskare koja se je derala na njega jer je ništa nije razumio,u drugoj je wc toliko bio govnjav i prljav da su kenjali i mimo klozetske šolje. Na kraju su na red došle i zgrade koje su bile starije od njihovih najstarijih stanara,tu se sav isjekao po rukama, upropastio odjelo još se smrzo ko pakšu jer je duvao vjetar sa svih strana kroz haustor. Radio je tako punih 5 dana, obišao Beč uzduž i poprijeko,čistio je od raznih bauštela ,stanova matorih švabica,javnih veceova i stubišta,a od para ni traga ni glasa kao ni od šefice,koju je vidio samo prvi dan kad mu je davala adrese i upute a ostalo ga je preko telefona upućivala.Napokon kada ju je nazvao za pare,rekla mu je :

“Biće isplata do 15.” (samo ne znam kojeg mjeseca)

I da stvar bude još gora po povratku na autobusku stanicu uhvati ti ga kontrola u javnom prevozu jer nije imao kartu.Roknuše mu kaznu 100 eura.

Spakovao je stvari i uputio se ka Bosni,umjesto zarade vraća se kući sa 100 eura duga…..Samo šzo će sada kod onog brdsko planinskog “Šefa” morati cijeli mjesec da radi na perionici da bi prvo vratio dug Austriji.

PokusnaGeneracija

Na svaku vijest koju naletimo ili ukrademo sa drugih portala ili blogova, trudićemo se da od iste napravimo onakvu kakva zapravo treba da bude. Na ovom “mahalaškom” mjestu , ko misli i nada se da će naći neki “nacionalističko šupalistički” sadržaj, zajebo se pravo. Što se tiče Religije,Sporta,Muzike i tako tih tema,tako reći svakodnevnih gluposti , e tu bi već mogli koji fol da ubacimo.

Read Previous

Starleta crni pojas 3. Dan nije ništa jela

Read Next

Kako preživjeti kao sirotinja???

Ostavi Komentar / Leave a Comment